Њену сјеверну и сјеверозападну границу чини ријека Уна, која је уједно и државна граница са Републиком Хрватском, на источној страни граничи с општином Козарска Дубица, а са југозапада и југа општином Нови Град. Површина општине износи 85,12 км2. На овој територији смјештено је 11 сеоских насеља: Тавија, Петриња, Горња Слабиња, Календери, Подошка, Зовик, Побрђани, Мраово Поље, Гумњани, Мракодол и Грдановац. Према подацима пописа становништва из 2013. године општина броји 5.977 становника.
Општина Костајница има релативно добре саобраћајно-комуникацијске везе према осталом дијелу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Најзначајнији путни правци на подручју општине су магистрални пут М-14 (Бихаћ – Крупа на Уни – Нови Град – Костајница – Козарска Дубица – Градишка) и регионални пут Р-475 (Костајница – Приједор), а велики значај има и гранични прелаз са Републиком Хрватском који се налази на самом улазу у центар града. Подручје општине захвата и жељезнички правац Загреб – Бања Лука, који на подручју Костајнице улази у насељу Грдановац. Удаљеност Костајнице од Бања Луке износи 105 км, Загреба 100 км и Приједора 57 км.
Рељеф
У погледу рељефа територија општине Костајница се може подијелити на брдовито – брежуљкасти дио који чини ¾ општине (надморске висине од 110 до 407 м), са највишим брдима: Пастирево, Баљ и Ум и равничарски дио тј. долина ријеке Уне (надморске висине од 100 до 130 м), на који отпада ¼ територије општине.
Клима
Подручје општине Костајница има умјерено-континенталну климу. Атмосферски талози су равномјерно распоређени у току године. У прољетним и јесењим данима честа је појава густе магле долином ријеке Уне, низводно и узводно од Костајнице.
Хидрографија
Подручје општине Костајница је богато изворима питке воде, поточићима и рјечицама. Хидрографску мрежу чини ријека Уна, њене притоке рјечице Стригова и Тавија и мањи водотоци: Мачковац, Студена, Вучијак и Бубњарица.
