Стара костајничка архитектура

Судећи по траговима и документима из прошлости подручје општине Костајница је одувијек било насељено. О томе свједоче остаци праисторијских насеља, водовода из доба Римљана и неколико средњовјековних локалитета. Остаци праисторијских насеља пронађени су на локалитетима: Градина Маринковић- Тавија, Оштра главица-Мракодол и Градина Грдановац. Из доба Римљана пронађени су остаци римског водовода (Бубњарица) и остаци троске тј. талионице жељеза у насељу Мракодол. Неколико средњовјековних локалитета свједоче о постојању живота послије Римљана ( Црквина-Календери, остаци тврђаве „Соко“, тврђаве „Слатина“, тврђаве „Дреновац“-Петриња). Трагови архитектуре из периода Аустроугарске сачувани су у згради Општине и згради Магистрата.

Зграда Општине
Зграда Општине изграђена је 1887. године у доба Аустро-Угарске владавине. Први власник зграде је била Општина града Костајница. Објекат је грађен са елементима псеудомаварског стила. То је стил који су аустро-угарски архитекти преузели са подручја Шпаније, а основне карактеристике тог стила су: су потковичасти лукови, двобојне тракасте фасаде најчешће са наизмјеничним наранџастим/црвеним и жутим хоризонталним тракама, украси изнад прозора, угловни балкон, те декорација са биљним и геометријским елементима. Угаона позиција објекта наглашена је засијецањем угла објекта и балконом  са богато украшеном оградом, подијељеном на два поља у којима је централни мотив шестокрака звијезда у кружном пољу. Аутентични дио ентеријера, који је очуван до данас, је полихромно осликани плафон вијећнице подијељен на геометријска поља украшена флоралним мотивима. Зграда је претрпјела оштећења за вријеме гранатирања у протеклом рату када је страдало кровиште. Обновљена је 2009. године када је дјелимично промијењен ентеријер. У приземљу је формирана шалтер сала, а камено степениште и плочице у ходнику прекривене су новим плочицама, док је вањски изглед објекта освјежен двобојном, црвено-жутом фасадом и углавном је очуван у аутентичном облику. Тада је и стара дрвена столарија замјењена новом. Најновија оштећења објекат је претрпио у земљотресу који је погодио Костајницу 29. децембра 2020. године. Зграда је  заштићена Одлуком Скупштине општине Костајница. 

Зграда Магистрата
Зграда Магистрата познатија као “Дом” изграђена је по неким изворима 1885. године, а укњижена 1887. године у доба Аусто-Угарске владавине. Као први власник укњижен је босанско-херцеговачки земаљски ерар (државна имовина). У дворишту иза зграде налази се приземни објекат који је служио као жандармеријска станица и затвор у вријеме док је у згради Магистрата био смјештен Суд. Послије Другог Свјетског рата објекат је служио као Дјечји дом у којем су била смјештена дјеца ратна сирочад. Једно вријеме у објекту је била смјештена Основна школа. У згради су били смјештени и републички органи: Пореска управа и Завод за запошљавање, све до 29. децембра 2020. године односно земљотреса у којем је зграда претрпјела оштећења. Зграда је заштићена Одлуком Скупштине општине Костајница.